10,9,8,7...

Dugo me nije bilo. Pisala bih ja i ranije ali nisam imala kameru da postavim fotografije. A sta je post bez fotki? Moja kamera je grubo receno CRKLA, bili smo valjda previse ‘njezni’ prema njoj, narocito najmladji clan nase porodice. Danas smo nabavili novu jer kad jednom ‘nabacis’ digitalnu postanes ovisan. Na zalost potrebno je neko vrijeme da se malo uhodam u koristenju nove tako da nisam bas zadovoljna fotografijama. Ali ipak za ovaj post pripremila sam mali 'preview' mojih poslijednjih radova:Vec par nedelja sam se trudila pripremiti nekoliko radova za etsy.com. Ovo je cisti eksperiment, ne ocekujem mnogo ali ipak sam dovoljno znatizeljna da vidim da li bi neko kupio moje kreacije. Link za moju ‘trgovinu’ cete uskoro mozete naci na desnoj strani na samom vrhu, postavicu ga kad budem napravila dovoljno dobre fotografije mojih radova, sto moze biti jos sutra!
Dok se sve ne rasproda, pletem samo za svoju kcer :)!
A sada cestitke i pozdravi:
Drago mi je da se drustvo ponovo okuplja. Posebne cestitke Jani na dvogodisnjici postojanja njenog bloga. Zahvaljujem joj se na ideji o stvaranju pletackog kruga jer zahvaljujuci njoj smo sve mi pletilje uspostavile kontakt. Nasa 'druzba' meni mnogo znaci! Drago mi je da se i Drenka konacno vratila s mora, kao i Sandra i Lorna. Misho, nadam se da ces i ti uskoro da se javis! Dosta je bilo ‘depre’!
Jedino ja sjedim u kaputu dok ovo tipkam ali nema veze, kalendarsko proljece je pocelo, polako razgledam pamuk koji sam pokupovala i vec se neke proljetne ideje motaju po mojoj glavi.
Na mojoj strani planete svasta novo, nesto za javnost nesto ne, ko hoce sve da zna neka se javi na mail a ovako globalno vam objavljujem da sam se rijesila svoje 'ruse' kose, osisala sam se na KEC. Svi kazu da mi super stoji, a posebno sam kul kad stavim suncane naocari.
Pas se odselio, ispratili smo ga sa suzama, bila je to jedno lijepo iskustvo, divno je imati psa ali u mom slucaju cu ipak da sacekam da se penzionisem.
Voljeni i ja smo proslavili 10 godina voljenja prije nekoliko dana, u drustvu naseg malog ljubavnog proizvoda koji je iskoristio guzvu i pojeo dva sladoleda dok smo se nas dvoje u krasnom ambijentu restorana prisjecali prvih dana zavodjenja.
Zeleni dzemper se negdje zagubio kao i moja volja da ga nastavim.
Renovacija jos uvijek nije pocela a mi smo vec u kutijama i cekamo majstora koji se jos nije vratio sa godisnjeg odmora. Ispocetka sam se nervirala sto sve stoji i nikako da krene a sad mi je vec postalo svejedno. Zavrsice se kad-tad, a od stresa nikakve koristi. (vidi se da mi je Dalai Lamova knjiga pored kreveta, zar ne ?? ;) )
Eto lipe moje, toliko od mene za ovo javljanje.
Veliki poljubac svim mojim vrijednicama salje Vasa Ms. IncoKNITo !